legende o šahu

INDIJA: Želja Sisi ben Dahira…

Legenda o postanku šaha priča o mudracu Sisi ben Dahiru i mladom kralju Šahramu koji je bio tiranin i globio narod. Da bi poučio kralja kako se bez naroda ne može vladati, Sisa ben Dahir je izumeo igru šah i pokazao kako i najslabija figura – pešak može da odluči ishod bitke na 64 polja i donese pobedu. Kralj je brzo naučio da pokreće figure i oduševio se igrom, a mudracu je ponudio basnoslovnu nagradu.

Sisa ben Dahir zatražio je od kralja prividno skromnu nagradu: da mu se isporuči onoliko žita koliko se dobije kada se na prvo polje šahovske table stavi jedno zrno, na drugo dva, na treće četiri i tako dalje – na svako naredno polje dva puta više nego na prethodno. Kralj je pomislio da se radi o beznačajnoj količini, pa je predložio tvorcu šaha da preinači želju i da traži nešto vrednije. No mudrac je ostao pri svojoj želji. Kasnije kralj je bio veoma iznenađen kada su mu saopštili da u čitavom svetu nema toliko žita da bi se udovoljilo želji Sisi ben Dahira. To je bila količina od 18.446.744.073.709.551.615 zrna, odnosno 18 biliona merica žita. kao uspomena na ovaj događaj, kaže legenda, šahovska polja se u Indiji nazivaju „kohtazara“, što znači ambar.

KINA: Šah, simbol kosmosa…

Sačuvane stare priče govore da se šah u Kini negovao još pre dve hiljade godina. U jednoj od tih priča pominje se ogroman i veoma skupocen ćilim velikaša Čunga na koje su izrazito lepe devojke izvodile igru sa živim figurama. Ali, ostaje tajna kakva su bila pravila tog kineskog šaha.

Ovde valja dodati da je naš šahovski majstor, profesor Pavle Bidev, objavio 1972. godine u Skoplju knjigu „šah, simbol kosmosa“ u kojoj tvrdi da je pradomovina šaha Kina, a ne Indija kako je to opšteprihvaćeno. On piše: „Postoji kineski dokument iz 6. veka naše ere, na osnovu koga se dokazuje da je šah nastao 569. godine u Kini kao astrološka koncepcija za prognoziranje državnih događaja, pa i ishoda ratnih sukoba.“

GRČKA: Palamed

Jedna od epizoda iz borbe Grka sa starosedeocima maloazijske obale vezana je za opsadu grada Troje. Posle višegodišnje opsadeTroja je bila pokorena i razorena. Istorija je zabeležila da su se ti događaji zbili oko 1200-te godina pre naše ere, ali drukčije nego što kazuje legenda.

Naime, legenda priča da je grčkim vojnicima za vreme opsade Troje bilo dosadno. Godinama su se nalazili ispod utvrđenih zidina bez nade da će osvojiiti grad. Da bi se vojnici razonodili, grčki junak Palamed je izmislio igru šah. On je ubrzo zadobio dosta pristalica među ratnicima, koji su rado igrali iliposmatrali šahovske partije. Palamed je u jednoj partiji izveo interesantan manevar: konjem je upao u protivnički tabor i dao mat.Zamisao sa šahovskog pola mogla je poslužiti i za vojničko rešenje osvajanja Troje. Tako je odlučeno da se načini veliki drveni konj i u njega sakriju grčki vojnici. Zatim je konj dovučen do zidine. Trojanci su ga kao trofej uvukli u grad i ne sluteći da time doprinose sopstvenom porazu. Grčkim vojnicima je posle ovoga preostalo samo da u toku noći izađu iz utrobe konja i otvore ulaz u Troju.

Legenda se na tome završava. Mnogo kasnije, za nju je vezano ime prvog šahovskog časopisa, koji se pojavio u Parizu 1836. godine pod imenom „PALAMED“. Njegovi izdavači bili su francuzi Laburdone i Meri. Časopis je štampan jednom mesečno i imao 260 pretplatnika, što je za ono vreme bio značajan broj. Da je „Palamed“ odlazio i van granica Francuske svedoči to što su u biblioteci ruskog pesnika A. S. Puškina pronađena tri njegova primerka. Bolest Laburdonea ometala je redovno izlaženje časopisa, a 1839. godine se sasvim ugasio. Časopis, na čijoj je naslovnoj strani stajala Servantesova maksima „Život je sličan šahovskoj partiji“, obnovio je Sent Aman 1841. godine.